Na Pravnom fakultetu u Novom Sadu maturanti čiji je maternji jezik mađarski su diskriminisani, jer ta ustanova krši važeće propise koji nalažu da se na teritoriji Vojvodine na svakom fakultetu mora organizovati prijemni ispit i na jezicima nacionalnih manjina, pa tako i na mađarskom jeziku, tvrdi predsednik Saveza vojvođanskih mađarskih učenika VAMADISZ Atila Šoti. On je za VOICE rekao i da svi ostali fakulteti u Vojvodini poštuju Pokrajinsku skupštinsku odluku kojom se reguliše polaganje prijemnog ispita na visokoškolskim ustanovama, izuzev Pravnog fakulteta u Novom Sadu, kojem se to dozvoljava i odugovlačenjem sudskog procesa, što je kod maturanata iz mađarske zajednice poljuljalo poverenje u pravni sistem i vladavinu prava.
Atila Šoti podseća da je Savez mađarskih učenika Vojvodine još u decembru prošle godine podneo tužbu Višem sudu u Novom Sadu protiv novosadskog Pravnog fakulteta radi zaštite od diskriminacije, a zbog odbijanja tog fakulteta da mađarskim učenicima omogući polaganje prijemnog ispita na maternjem jeziku, kako to inače nalaže i Pokrajinska skupštinska odluka, koju je ovaj fakultet i sam sprovodio do 2012. godine.
Sudski proces još nije okončan jer je po žalbi Pravnog fakulteta ukinuta prvobitno izrečena privremena mera kojoj je fakultetu naloženo da navedeni propis primeni. Mladi maturanti razočarani su takvom sudskom odlukom, te ne isključuju ni mogućnost obraćanja Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
„Time se samo nastavlja kršenje zagarantovanih manjinskih prava i važećih pravnih propisa. Obeshrabruje nas činjenica da se taj sudski spor vodi skoro godinu dana i da nije izvesno da će biti okončan ni do narednog prijemnog ispita, čime bi diskriminacija učenika mađarske nacionalnosti bila nastavljena“, ukazuje Šoti.
On je izrazio očekivanje da će ova tema biti predmet razgovora na predstojećoj zajedničkoj sednici vlada Srbije i Mađarske, koja se održava 20. i 21. novembra. Prema njegovim rečima, o ovom pitanju već je bilo razgovara i na sastanku međudržavne komisije Srbije i Mađarske u aprilu ove godine, kad su usvojeni određeni zaključci ali bez konkretnih efekata.
„Nije nam jasno kako je moguće da Pravni fakultet ne poštuje propise, ili da neke poštuje a neke ne, po nečijem nahođenju. Tako je na primer Pravni fakultet odmah ispoštovao pokrajinsku odluku o tradicionalnim simbolima Vojvodine i istakao novu zastavu APV, čak i pre nego što je ta odluka formalno usvojena, dok pokrajinsku odluku o upotrebi maternjeg jezika manjinskih zajednice ne poštuje. Kako to Pravni fakultet može različito da tretira važeće propise?“, upitao je Šoti.
On je najavio da će ova organizacija učenika svoj problem predstaviti i na forumu Ujedinjenih nacija o nacionalnim manjinama, koji se krajem ovog meseca održava u Švajcarskoj.
Bez prava na maternji jezik od 2012. godine
Savez mađarskih učenika Vojvodine podneo je tužbu protiv Pravnog fakulteta Višem sudu u Novom Sadu 2. decembra 2015. godine, u kojoj se ukazuje da je taj fakultet prilikom organizovanja prijemnog ispita za upis u školsku 2015/2016 godinu odbio da primeni Pokrajinsku skupštinsku odluku o polaganju prijemnog ispita na jezicima nacionalnih manjina, iz 2015. godine. Reč je, naime, o pravu ustanovljenom još 2001. godine, kada je doneta prva pokrajinska odluka kojom je regulisano ovo pitanje a koja je u međuvremenu pretpela određene izmene i dopune, ali ne u pogledu prava na upotrebu maternjeg jezika prilikom polaganja prijemnog ispita na visokoškolskim ustanovama čiji je osnivač AP Vojvodina.
Prema navodima tužbe, odbijanjem primene navedenog propisa Pravni fakultet je povredio niz međunarodnih pravnih akata i unutrašnjih propisa, te diskriminisao pripadnike mađarske nacionalne manjine jer im nije omogućio da polažu prijemni ispit na jeziku koji je inače u AP Vojvodini u službenoj upotrebi. Kako su naveli, na taj način su dovedeni u neravnopravan položaj, jer zbog slabijeg poznavanja srpskog jezika učenici koji su srednju školu završili na mađarskom jeziku ostvaruju slabije rezultate na prijemnom ispitu, a što utiče na to da li će biti na budžetu ili na samofinansiranju. Tužbom se traži da sud utvrdi čin diskriminacije, zabrani tuženom da ubuduće takvu diskriminaciju ponavlja i obaveže tuženog da primenjuje pomenutu Pokrajinsku skupštinsku odluku.
Inače, nekoliko meseci pre navedenog spora, predstavnici Pravnog fakulteta pokrenuli su inicijativu za ocenu ustavnosti navedene Pokrajinske skupštinske odluke a zbog, kako su naveli, povrede autonomije fakulteta. Međutim, Ustavni sud je ovu inicijativu odbacio 20. aprila 2015. godine, uz ocenu da se ovlašćenje fakulteta da uredi polaganje prijemnog ispita odnosi na to šta se polaže, kako se polaže i koji se ispiti polažu, a ne i na kom se jeziku polaže prijemni ispit.
Godinu dana kasnije, a na osnovu pokrenute tužbe organizacije učenika, Viši sud u Novom Sadu je u doneo privremenu meru kojom je naložio Pravnom fakultetu da pri upisu za školsku 2016/17. godinu omogući kandidatima koji su pripadnici mađarske nacionalne manjine da prijemni ispit polažu na mađarskom jeziku. Pošto tuženi fakultet meru nije sproveo, tužilac je tražio izvršenje, pa je ovlašćeni izvršitelj 10. juna ove godine doneo rešenje kojim nalaže Pravnom fakultetu da, pod pretnjom novčane kazne, postupi po privremenoj meri. Međutim, samo nekoliko dana kasnije Apelacioni sud u Novom Sadu je ovu privremenu meru ukinuo rešenjem od 16. juna 2016. godine i vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Tako da u junskom roku opet nije bilo omogućeno da se prijemni polaže na mađarskom jeziku.
To nije bilo moguće ni na drugom prijemnom roku u septembru jer je novi predlog tužioca da se donese privremena mera za taj rok Viši sud odbacio rešenjem od 29. avgusta ove godine. Postupak pred Višim sudom i dalje je u toku, a naredno ročište zakazano je za 20. decembar ove godine.
Inače, u 2015. godini prijemni ispiti na mađarskom jeziku organizovani su na 11 fakulteta u Vojvodini, ali ne i na novosadskom Pravnom fakultetu.
Pastor: To nije pitanje za vlade
Lider Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor, koji je i predsednik Skupštine Vojvodine, rekao je za VOICE da pitanje prijemnog ispita na mađarskom jeziku na novosadskom Pravnom fakultetu sigurno neće biti tema zajedničke sednice dveju vlada, koja bi trebalo da se održi oko 20. novembra, jer se „to pitanje ne rešava na tom nivou“.
On ipak veruje da ovaj slučaj ne kvari međudržavne odnose, za koje aktuelni zvaničnici obe zemlje inače tvrde da su na istorijskom maksimumu.
„Ovo je jedna životna situacija koja treba da se reši. Ne razumem zašto je nekom problem da se to reši. Sud će, verujem, doneti presudu“, rekao je Pastor.
„Prijemni ispiti nisu u toku“
Sekretarka Pravnog fakulteta u Novom Sadu Biljana Tomić Uzelac izjavila je VOICE da je usvojena žalba Fakulteta i da su privremene mere kojima je tom fakultetu prethodno bilo naloženo da omogući prijemni ispit na mađarskom jeziku stavljene van snage, te da je u toku sudski postupak zbog čega ne može da komentariše taj slučaj.
„Prijemni ispiti nisu u toku, u toku je sudski postupak. Videćemo kakav će ishod biti. Mi smo tek počeli novu školsku godinu, a do sledeće školske godine ima dosta vremena i pitanje je kako će se dalje raditi i kako će se organizovati prijemni ispiti. Mi sad imamo novu vladu i ministra“, rekla je ona i dodala da će ovaj slučaj moći da komentarišu tek kad se završi sudski postupak.
Predsednik Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine Jene Hajnal nije želeo da komentariše odbijanje Pravnog fakulteta u Novom Sadu da omogući studentima mađarske zajednice da prijemni ispit polažu na maternjem jeziku. Njegova predstavnica za medije prenela nam je samo da Hajnal nema informacije da će ovaj problem biti razmatran na predstojećoj zajedničkoj sednici vlada Srbije i Mađarske, čemu se inače nadaju maturanti kojima nije bilo omogućeno prijemni ispit polažu na maternjem jeziku.
Korhec: Paradoksalno je da Pravni fakultet krši pravo
Zbog problema sa polaganjem prijemnog ispita na mađarskom jeziku i prethodnih godina je bilo polemike u javnosti, ali i reakcija nadležnih instiucija, koje, međutim, nisu imale učinka. U avgustu 2012. godine Nacionalni savet Mađara zbog ukidanja ovog prava obratio se rektoru Univerziteta u Novom Sadu i dekanu novosadskog Pravnog fakulteta, kao i Savetu univerziteta, od kojih je traženo da u drugom upisnom roku obezbede da se organizuje ponovljeni prijemni ispit na mađarskom jeziku u skladu sa praksom koja je postojala od 2001. godine jer im to u prvom roku nije bilo obezbeđeno. Savet se tada obratio i nadležnom republičkom ministarstvu, odnosno pokrajinskom sekretarijatu, da u okviru svojih zakonskih nadležnosti utiču da bi se polaganje prijemnog ispita na Pravnom fakultetu u drugom roku obezbedilo na ovaj način.
Naime, tada se prvi put nakon 2001. godine, odnosno od usvajanja pokrajinskog propisa kojim se reguliše materija prijemnih ispita, dogodilo da je Pravni fakultet prekinuo dotadašnju praksu.
Tadašnji predsednik Nacionlanog saveta Mađara Tamaš Korhec oštro je kritikovao stav Pravnog fakulteta. Međutim, od tada do danas zahtevi mađarske zajednice nisu uvaženi.
Tamaš Korhec, aktuelni čelnik Mađarskog pokreta i nekadašnji dugogodišnji pokrajinski sekretar za upravu, propise i nacionalne zajednice, učestvovao je u kreiranju Pokrajinske skupštinske odluke čiju primenu Pravni fakultet odbija da primeni od 2012. godine. On za VOICE kaže da je ovaj primer „slika i prilika našeg društva“. Podsetio je i da su pripadnici mađarske zajednice imali pravo da polažu prijemne ispite na maternjem jeziku do devedesetih godina prošlog veka, kada je to praksa u nacionalistickcoj euforiji naprasno ukinuta na svim fakultetima.
„Nakon demokratskih promena 2000. godine, na predlog Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, usvojena je odluka koja je obavezala sve fakultete u Vojvodini da omoguće polaganje prijemnih ispita manjinskim zajednicama na maternjem jeziku. I u ogromnom delu fakulteta ona je ispoštovana, pa i na Pravnom fakultetu jedno vreme. Međutim, u jednom trenutku rukovodstvo ovog fakulteta je procenilo da ne želi da ispunjava ovu obavezu, nakon čega su usledile žalbe, pa je resorni pokrajinski sekretarijat pokušavao da to reši dogovorom, ali i inspekscijskim nadzorom kasnije, kad drugačije nije išlo. Ali, sve je to bilo bez uspeha“, naveo je Korhec.
On je dodao da je reč o očiglednom kršenju propisa. Međutim, kako je rekao, paradoksalno je da upravo Pravni fakultete krši važeće propise, jer je to institucija koja obučava buduće pravnike, „a koja se protivi pravima određenih nacionalnih manjina, iako ona postoje u našem sistemu“.
„Najgore u celoj priči je to da ustanova koja podučava buduće pravnike godinama krši obavezne propise. Sa primenom propisa, koliko se oni nekom dopadali ili ne, ne može biti kompromisa. I to je prva lekcija na pravnom fakultetu. Bojim se da je ovo poražavajuće za pravnu državu jer se jedna jasna pravna obaveza krši bez ikakvih posledica, a kad se pokuša zaštiti sudskim putem veliko je pitanje kad će se i sa kakvim ishodom okončati“, istakao je Korhec, koji je inače i profesor ustavnog prava.
U prilog maturantima mađarske zajednice, kako je napomenuo, ide i odluka Ustavnog suda kojom je odbačena inicijativa koju su pokrenuli predstavnici Pravnog fakulteta i „kojom je potvrđeno da je ovaj pokrajinski propis zakonit i ustavan“.
Korhec je ukazao i da aktuelni spor koji su pokrenuli maturanti predstavlja gotovo raritet u našoj praksi, jer su retki primeri sporova u kojima se traži zaštita nekog manjinskog prava.
„I zbog toga je on veoma značajan, ali na žalost poruka suda je krajnje zabrinjavajuća jer ovaj proces jako dugo traje, a sve ukazuje na to da neće biti efikasne zaštite ovog prava. Jer, odugovlačenjem, spor gubi smisao“, ocenio je on.
Branka Dragović Savić (VOICE)
